Login

bitiilinebiti-vegemama

Biti ili ne biti? ! ? !

Ja sam Ana, mama trogodišnjeg Jakova. Sa 23 godine majčinstvo me je uhvatilo nespremnu ali odlučnu da budem “drugačija” mama. Sve ono što su druge mame radile a ja govorila : ja to nikada neću raditi, drugi me ispravljali: aha, čekaj da dobiješ dete pa ćeš videti, ja zaista nikad nisam radila: jednokratne pelene, vlažne maramice prepune hemikalija, kašice iz teglice, keks u ruci bebe kojoj je tek prvi zubić nikao…sve prečice koje današnje majčinstvo čine “lakšim”. Grešila sam i ja naravno mada sam kasnije shvatala te greške rešena da ih više ne ponovim.
Uvek sam težila “zdravoj” ishrani, neznajući u potpunosti šta je to zdrava hrana. Izbegavala sam industrijske proizvode i mislila da je to dovoljno i da su domaći sir, kajmak i slanina pravi izbor. Ooo kako samo ništa nisam znala.

 

Mogu da kažem da sam uvek bila mršava, dosta sam jela a moja kilaža je uvek bila oko 55 kilograma. Na porođaj sam otišla sa 72kg. Posle porođaja šok…meseci prolaze a stomak ne spada. 65kg, novu odeću nisam kupovala jer sam čvrsto verovala da ću se vratiti na staro. A bila sam jako nezadovoljna. Retko sam izlazila iz kuće, razdražljiva, besna na ceo svet, nisam videla rešenje. Ja sam se jako loše hranila dok sa druge strane Jakov je dobijao samo najbolje tj.ono što sam u tom trenutku mislila da je najbolje. Po preporuci pedijatra uvela sam mu čvrstu hranu sa 6 meseci (kažem nisam mnogo znala ali sam naučila za ubuduće) jeo je samo organsko, voće, povrće, žitarice, orašaste plodove, od mesa samo domaću piletinu, domaća jaja, rečna riba ne iz uzgoja, šećer nikada nije jeo. Kad bih jela slatkiše i ostalo industrijsko smeće krila sam se od njega i DA osećala sam se kao licemer.
Dan kada sam shvatila da nešto moram da promenim je Božić prošle godine, sedela sam i jela ( verovatno neku jagnjetinu), samo sam ugledala svoj odraz u ogledalu koje je stajalo naspram mene i bila sam i zgranuta onim što vidim. Sva mastna, sa tri stomaka samo što nisam zaplakala. Moja prva odluka je bila : izbacujem gluten! 4 meseca nakon toga izgubila sam 4kg, to nije bilo dovoljno i nije bio očekivani rezultat. Svi su mi slali razne dijete, hrono ishrane, ja to nisam želela da probam smatrajući da nije dovoljno dobro a i sasvim sigurno loše po moje zdravlje. Sasvim slučajno na fejsu sam naletela na stranicu : Škola ne kuvanja. Prvo na blogu što sam pročitala bilo je o platnenim pelenama, videla sam da Jasmina i ja vrlo slično razmišljamo i poželela još toga da pročitam. Sve ono što sam videla za mene je bilo skroz nepoznato: deca mogu da porastu bez mesa? Čekaj, pa nas su drugačije učili. Mlečni proizvodi su nepotrebni i štetni? Pa zar mi kalcijum ne dobijamo samo iz mleka? Nisam bila sigurna šta da mislim i kako da se postavim, počela sam da čitam, istražujem, pratila grupe koje se bave sirovom ishranom. U jednom trenutku sam samo prelomila : to je to. Počela sam da pijem ZKS, da pravim sirove kolače, namaze. U meni je sve počelo da se menja, osećala sam se drugačije, otkrila sam tolike neistine potrošačkog društva i to mi je bilo dovoljno da mislim da ću uspeti. Saznala sam da ćemo moje dete i ja dobiti sve neophodne nutritijente iz biljne hrane: vitamine, enzime, proteine…znači činim najbolju moguću stvar za naše zdravlje.

Dva meseca nakon toga izgubila sam 11kg. U novom- starom telu ja sam zaista bila prezadovoljna e sad trebalo je odgovoriti okolini: šta ti se desilo odjednom? Gde si nestala? Da nisu bolesna? Jesi bila skoro kod lekara? Tamo gde sam mislila da mogu biti shvaćena pričala sam sve o prelasku na sirovo a ostalima koji bi me bledo gledali rekla bih: eto, prestala sam da jedem…mm smeće. I tu bi se završavala priča jer nisam želela da se pravdam ljudima koji to ne mogu da razumeju. Zaista postoje ljudi koji ne mogu da razmeju ili ne žele tj njihova sujeta i navike im to ne dozvoljavaju.
U početku nikome ništa nisam govorila, čak ni mužu. Jakovu sam postepeno izbacivala tu piletinu koju je jeo dva puta sedmično dok sam drude stari odmah izbacila jer nije pravio nikakav problem, samo je za meso ponekad pitao i onda sam pričala kako mi to više ne jedemo jer nije dobro za nas a i to meso je nekad bilo živo biće. Iz prve se ljutio, imao je nešto više od godinu i po a ubrzo je i sam prihvatio. Govorio bi: mi ne jedemo meso, ja ne jedem meso, samo tata po nekad jede. Suprug je retko kod kuće pa nije primetio mnogo a ja sam znala da ću morati da se suočim sa njim. ” Šta bi ti rekao kad bismo Jakov i ja postali vegani?” A onda njegov za mene neočekivani odgovor: ti dosta čitaš o tome i puno znaš, ako ti misliš da je to najbolje za dete i tebe što da ne. Zaista nisam očekivala da odmah prihvati, mislila sam da će biti malo natezanja i ako me je u svemu bezuslovno podržavao. Mislila sam da će i moja mama praviti probleme. Iz prve je bila rezervisana i nesigurna al onda je počela da istražuje, pozvala me za par dana i rekla: Ana, ja sam shvatila, dete može da poraste bez mesa. Zaista sam bila jako srećna što dve meni najvažnije osobe podržavaju moju odluku. Za druge nisam ni marila, ni dan danas ne marim, ljudi osuđuju i uvek će osuđivati. I sestru sam “preobrazila”, počela je da pase travu kako neki u našoj familiji duhovito vole da kažu. Velika je sreća imati podršku na svom putu ka boljem, ka najboljem ali i ako podrška izostane MAME i TATE, nemojte odustajati, vi radite najbolje za svoje dete i sebe nek vam to uvek bude na pameti.
I evo skoro godinu i po dana od prelaska na biljnu hranu ja ne želim da menjam svet kako sam u početku želela, menjam sebe, učim se strpljenju, voljenju i praštanju, učim se da je sve u meni, ono najbolje, prevazilazim ono loše i shvatam da je potreban samo mali podstreh da se u nama probudi ono najlepše što želimo, praštam sebi i drugima, trudim se da ne osuđujem, najlakše je osuđivati a najteže uočiti svoje greške i stati im na put. Učim od svog deteta, divnog bića koji reči: Volim te, Hvala i Izvini izgovara sa takvom istinskom lakoćom da znam da smo na pravom putu.

Print Friendly

, ,

2 Responses to Biti ili ne biti? ! ? !

  1. Slava December 12, 2016 at 8:04 pm #

    Pozdrav za sve divne zene i majke na ovom blogu.
    Ja se jos nisam ostvarila kao majka, a mogu s ponosom reci da se vec godinu dana pripremamo za to bozje stanje.
    Muz i ja smo postepeno menjali ishranu.
    I tako su se jedna za drugim otvarala vrata ovog , mogu slobodno reci, novog nacina zivota i filozofije zivljenja. A sada kada sam saznala za ovaj sajt koji mi nudi sve na jednom mestu sto me intresuje, ja sam presrecnam. I potpuno sam sigurna da zelim da rusim stereotipe uprkos tome sto licno ne poznajem nikog ko zivi na ovakav nacin. Tako da mi vi dodjete ka nova porodica 🙂
    Puno srdacnih pozdrava i hvala vam na svemu sto radite!

    • Jasmina
      Jasmina December 13, 2016 at 3:04 pm #

      Hvala tebi što nas pratiš, i samo napred, tu smo kao podrška za sve što ti treba… Grlimo

Leave a Reply