Login

trcanje-vegemama

Kako biti i ostati lep?

Najpametniji način da osvezite misli i život je trčanje

Sasvim je prirodno, za  ženu u tridesetim godinama da blista i da je lepa, ali već sa svojih šezdeset, e, na njima se vidi emocija koju su dobijale i davale tokom svog života.

Žena koja poštuje i voli sebe, svakako će znati da voli i poštuje druge.

Zato u svom životu, imamo pravo da budemo samo ono što želimo. Možemo da budemo majke, supruge, drugarice, sestre, spremačice, čistačice, kuvarice, dame, poslovne žene, ili sve to u isto vreme, a opet ne moramo ništa. Dakle, šta poželimo, a ako imamo još zbog koga i kome, znači da smo zaista  srećne žene.

Kada neko želi da napravi promenu svoje spoljašnosti da bi bio srećan u svojoj koži, ustvari je potrebno, samo da zarotira želje. Jer kada dušu hraniš, telo se samo odaje.

Sve te “male signale” koje vam telo daje, nemojte da zanemarujete (umor, nezadovoljstvo, neraspoloženje, loša koncentracija, pasivnost) Uzmite stvar u svoje ruke, svoj životi i svoje zdravlje. Volite,smejte se, pokažite im koliko vam je stalo do njih,tako što ćete početi da pazite na sebe ovog trena.

Sveže, veselih boja namirnice neka vam budu hrana, počastite vaš mozak, počastite vaš stomak, nahranite vaše srce, telo. Nahranite svoju dušu prirodom.I ne plašite se, uvek će biti dovoljno.

Najpametniji način da osvežite misli i život, jeste trčanje.

Moj prvi trening je izgledao kao da trčim na rukama, mada ni sad nisam neki trkač. Ali mi je lepo, trčim, I trčaću, kad god mogu, i kako god umem. Počela sam sa minutom trčanja, minutom hodanja, postepeno povećavala i dozirala u zavisnosti od vremena i raspoloženja.

Jedna prelepa energija i iskustvo sa moje prve trke koju sam imala nedavno, ne može da se objasni rečima. Taj svet oko mene, gomila ljudi ispred, gomila iza mene, nigde se ne nazire kraj, samo sitni mali ljudi u daljini kao mravi trče trče i trče. Sećam se samo da me je jednog momenta zabolelo lice, jer sam sve vreme trčala nasmejana. Bila sam smešna, ali srećna jer me je bodrio jedan trkački zmaj od žene do samog kraja. Fenomenalno je protrčati ispod trake na kojoj piše cilj, i više od toga, ali zaista ne mogu da se setim ni jedne reči koja bi mogla da opiše taj osećaj.

Kada trčim, osećam se neverovatno, i žao mi je svih onih koji to ne  mogu ili ne žele da probaju.

Kada sam postala mama, organizovati sat vremena samo za sebe , mi je bilo realno kao da trebam da izučavam kvantnu fiziku, trčanje, šetnja sa drugaricama, pozorište, izlazak…. Sve to što vas čini “sebičnom i samoživom majkom” čini vas i srećnom i zadovoljnom. A deci takve trebate.

Ono što udišemo i izdišemo nas okružuje… Zapitajte se da li bi vi voleli da udahnete vaš sopstveni izdah, vašu misao i vašu reč.

Lično mislim da je lep čovek, samo srećan čovek. Ako znaš da budes svestan, onda je lako da budeš I srećan.  Ne tvrdim, ali verujem da je tako.

 

Za portal vegemama tekst napisala Kristina Mihajlović

 

 

 

Print Friendly

No comments yet.

Leave a Reply