Login

kuvanailisirova-vegemama

Kuvana ili sirova ishrana?

Osećam već neko vreme potrebu da snimim ili napišem sledeći tekst… A evo danas je pravi trenutak za to… Postoji u mom životu jedna prijateljica koja je ušla u njega kada sam pravila jednu od prvih radionica sirove hrane u Sarajevu, i od tada smo dosta bliske moglo bi se reći. Deca nam odrastaju zajedno, nekada su susreti bili češći sada su sve ređi, ali smo i dalje bliske. Kad god se vidimo ona ne propusti da mi kaže kako se kod mene svaki put nešto novo dogodi ili promeni po pitanju moje svesti ili nekog mog stava.

Tako je bilo i danas, malopre je otišla od mene i želim i sa vama svima da podelim naše zajedničke zaključke…

Ona je ušla u celu ovu priču zbog „alergije“ sinčića na mlečne proizvode, krvi u stolici itd, tada je naišla na grupu Slađane Velkov i počela je njena transformacija, nekako sličan put smo imale, s tim što se moje transformacije dešavaju brzinom svetlosti, ali pratimo se…

Kada smo obe ušle u svet sirove ishrane, prirodnjaka, itd, verovale smo u sve što smo čitale po fejsbuk grupama i po tuđim portalima SLEPO… Polazile smo od sebe i mislile da svi žive ono što pišu, i nismo ni pomišljale da ljudi lažu, ili blaže rečeno sakrivaju istinu. Svaki put kada bih se ja vratila sa nekog od mojih „proputovanja“ , radionica, promocija, upoznavanja sve više tih „autoriteta“ u ovom svetu, i kada bi se ispostavila da nije sve baš onako kako piše, ona bi se šokiravala i obe bi dolazile sve više do spoznaje kako nije sve u realnom svetu onako kako je predsstavljeno u virtuelnom…

No skrećem sa teme, već sam pisala o svemu ovome više puta…

change-vegmama  Naime sada pišem o tome, kako je moj zaključak nakon 2 godine ovog života, mog ličnog iskustva i poznanstva sa mnogim ljudima koji su dosta iskusniji od mene i poseduju mnogo više godina provedenih u ovom svetu, takav da NIJE SVE U HRANI…

Pre par meseci sam bila napisala da je 50/50 udeo hrane i duševnog stanja, ali sada sam sigurna da je udeo hrane JOŠ MANJI…

Duže od 6 meseci sam već na 100% sirovom i znate koji je moj zaključak?! NE VIDIM RAZLIKU… Ne osećam nikakvu razliku kada sam bila na 80/20 (1 kuvan obrok sve ostalo sirovo). Lažem, postoji razlika, ja sam doživela transformaciju za ovih 6 meseci, ja sam se SKINULA SA HRANE… Meni hrana ne predstavlja više apsolutno ništa osim onoga što još uvek moram, a to je da nahranim telo jer još nisam na duhovnom nivou da živim od prane.

Postigla sam da ne razmišljam UOPŠTE o hrani, i o tome šta će se jesti, i presrećna sam zbog toga. Nisam više zavisnik od bilo koje vrste hrane, mogu bez nje. Imala sam dana u ovih 6 meseci kada ne bih jela ništa i bilo mi je odlično, nisam ni mislila na hranu, punila sam se knjigama koje sam čitala, ljudima koje sam viđala, razgovorima koje sam vodila… I nikada se nisam bolje osećala…

Moj muž mnogo voli da kuva, on još uvek nema potrebu da bude na sirovoj ishrani, ne želi to još uvek, i ja to prihvatam… Ja sam spoznala da hrana ukoliko se napravi sa ljubavlju i pojede u miru i ljubavi, pa čak i ta kuvana, može mnogo više da doprinese pojedincu nego sirov obrok pripremljen u ljutnji, gnevu ili pojeden u stresu…

NAPOMENA:

I dalje sam ubeđenja da bolesni ljudi i bebe/deca koja žive u gradu TREBAJU da budu na 100% sirovoj biljnoj ishrani. A svi drugi , ukoliko su dobro u glavi ne mislim da će im naneti veliku štetu 1 kuvan obrok… NAJBIITNIJE JE NE JESTI NIŠTA ŽIVOTINJSKO I INDUSTRIJSKO.

Kada čovek izbaci životinjsko i industrijsko iz ishrane, onda čak i ako pojede za ručak krompir, povrće i neke druge vege specijalitete, bez prženja u dubokom uljun naravno, neće sebi puno naškoditi…

Najbitnije je da svako sluša sebe, to ne mogu da naglasim dovoljno puta, najbitnije je, da se skinemo sa HRANE, da prestanemo da joj budemo robovi, već da je koristimo onako kako nam je data, a to je da napunimo baterije našem telu(za to je potrebnoo jako malo hrane).

Ne mislim da je rešenje preći na sirovu ishranu i onda postati zavisnik istoj, samo razmišljati šta treba da napravim, bozanskiheroj-vegemamada potopim, da isprobam, šta sa čim smem da kombinujem itd… To je samo zamena zavisnosti… Koliko sam samo pitanja dobila u vezi kombinovanja, kalorija, masti itd… To je tako zamarajuće i iskreno kreiram da svi ljudi izbace te misli iz svoje glave, da prestanu da se opterećuju GLUPOSTIMA, već da počnu da žive.

Sigurna sam u jednu stvar a to je da postoji bezbroj puteva do vrha, do mira u duši, do ispunjenja dharme, i da ne postoji samo jedan ispravan. Međutim postoji samo jedna ISTINA, a to je da jedenje mrtvih životinja i industrijske hemije odmaže na tom putu.

 

Prestala sam čak i da osuđujem lešojede(ljude koji jedu meso-leševe), jer oni ne znaju drugačije, njihov trenutak za buđenje se još nije dogodio i to je ok… Mi smo svi tu bili, i isto tako je bilo i tada onih koji su bili probuđeni a mi uspavani… Tako da nemamo mi prava da bilo koga osuđujemo, a BOG to tako lepo namesti da mi možemo da pokušamo da probudimo, da informišemo, ukoliko ne uspemo ti ljudi sami odu iz naših života. To tako treba da bude… Kad kažem leš ja ne stvarno ne želim nikoga da uvredim već samo govorim istinu, jer svako mrtvo biće je leš, tako i ta životinja ubijena je leš. A mi smo dali ugodnije uhu naziv meso, jer da stoji lešara umesto mesara verujem da niko ne bi ušao u nju…

Život je divan, i svaki dan je veliki dar koji dobijamo jer imamo mogućnost da naučimo nešto novo… Imamo mogućnost da postanemo bolji i bliži cilju svakog čoveka na zemlji, a to je jedinstvo sa celim svetom i BOGOM…

heleachothergrow-vegemamaHvala vam svima što čitate ovo što napišem, i što me podržavate i pomažete u ovoj mojoj misiji… Hvala vam svima i koji ste bili pa otišli iz mog života, i vama koji dugo niste bili u njemu pa ste se ponovo vratili jer smo sada na istoj vibraciji… Hvala mom divnom mužu koji prati ove moje transformacije i veruje u mene/nas bez obzira na sve… Hvala mojim roditeljima što su to što jesu… Hvala svim probuđenim ratnicima svetlosti i duhovnim tragaocima što olakašavamo jedni drugima, i hvala i uspavanim dušama jer zbog vas sve ovo i radimo… Svako od nas bi mogao da se probudi i ode u pećinu i živi u svom miru(što je najlakše i najlepše), ali izazov je ovo, biti u miru i raditi na sebi dok si okružen uspavanim bićima koja ti otežavaju tvoj život probuđenog… Ovo je ono što je pravo… Svojim primerom buditi druge, i kreiram da nas bude sve više i više koji pišemo, snimamo, živimo i na taj način doprinosimo podizanju nivoa svesti cele planete…

VOLIM VAS SVE…

Print Friendly

, , , , , , ,

One Response to Kuvana ili sirova ishrana?

  1. Olivera Rosić
    Olivera Rosić December 7, 2016 at 2:51 pm #

    Lepo napisano Jasmina….
    S tim što će meni hrana uvek biti važna, jer kod većine ljudi upravo su konformističke navike kada je hrana u pitanju najveća prepreka za transformaciju.

Leave a Reply