Login

ljudskiroduopasnosti-vegemama

Ljudska vrsta je u opasnosti

Za portal vegemama.org napisao Prim. dr med.Boro M. Vujasin

 

Cilj svake vrste jeste njeno postojanje, putem što prirodnije i kvalitetnije reprodukcije.

Metodološkim istraživanjem stručno naučne literature, došli smo do zabrinjavajućih rezultata po reprodukciju i opstanak ljudke vrste.

Rezltati alarmiraju na uzbunu i hitnu akciju sistema i svakoga od nas. U modernome svetu na tržištu postoji preko 85 000 hemijskih mateija. O većini njih ne znamo ništa, koliko su kancerogene, kako utiču na reproducktivni potencijal, imunogeni sistem, metabolizam… Zato se moramo potruditi razumeti čemu smo izloženi, jer „svi smo mi deo jednog velikog eksperimenta“.

Naučnici  različitih disciplina, kao što su biolozi, ginekolozi, onkolozi, toksikolozi…postavljaju pitanje :“Jesu li hemijske molekule, koje su se kod nas pojavile pre 50 godina opasne za našu sposobnost reprodukcije“. Odgovor je potvrdan, jer su savremena naučna istraživanja potvrdila da hemijske molekule, mogu zavarati hormonaski sistem živih bića. Problemi reproduktivnog sitema i neplodnosti danas, potencijalno su veliki poput problema globalnog zagrevanja.

Početkom devedesetih godina XX veka, u univerzitetskoj bolnici u Kopenhagenu, danski naučnik Prof. dr sci. med. Niels Skakkebaek uradio je opsežno istraživanje. Na osnovu dokumentacije od 1930 godine i analiziranih preko 60 istraživanja provedenih u svetu, zaključio je da je u poslednjih 50 godina broj spermatozoida muškaraca opao za 50%.

Nalazi američkog naučnika Prof. dr sci med. Shanna Swan, epidemiologa univerziteta Rochester (SAD), potvrđuju nalaze danskog naučnika.

   U Parizu, nakon analize 1300 muškaraca, donora sperme, Prof. dr sci med. Pierre Jovannet, direktor laboratorija za reproduktivnu biologiju bolnice Cochin, zaključio je da se u poslenjih 20 godina, desio pad broja spermatozoida parižana, koji se približio brojki od 40%, to jest gotovo 2% na godinu dana.

Naučna istraživanja potvrđuju sličan ili istovetan trend i u drugim zemljama.

Spermatozoida ima manje, manje su pokretljivi, neki imaju dvije glave, konstatuje dr Niels Jorgensen, androlog univerzitetske bolnice u Kopenhagenu.

Pitanje je,  šta je uzrok lošeg kvaliteta sperme? Zašto je tako velik porast slučajeva raka testisa? Rak testisa je porastao za više od 400% u posslednjih 60 godina. Pitanje je i zašto se rađaju urođene genitalne malformacije kod dečaka, kao što su nespušteni testisi, hipospadia…

Prof. Skakkebak je dokazao, da je sve to povezano. U kanceroznim tumorima jajnika odraslih osoba, pronašao je ćelije sličle ćelijama fetusa. „Kao da je nešto zaustavilo njihov razvoj u majčinoj utrobi. To znači da bi mogla postojati povezanost događaja pri rođenju sa onim u odrasloj dobi“.

Prof. dr sci med.  Niels Skakkebaek, voditelji istraživanja univerzitetske bolnice u kopenhagenu, tvrdi da rak testisa, muška neplodnost, spušteni testisine i druge polne malformacije poput hipospadije počinju u fetalnom razdoblju. Prof.  Skakkebak ta zbivanja naziva TDS (testikularni dizgenetski sindrom).

Prof. dr sci med. Richard Šharp, sa odeljenja za reproduktivno zdravlje, veća za medicinska istraživanja, ustrajava na poreklu tog sindroma, fetalnom razdoblju i presudnom značaju hormona tokom tog razdoblja.        „Ključan događaj za muškarce je njihov fetalni razvoj. Ljudski fetus je programiran da bude žena. To nazivamo temeljnim programom. Za muškarce treba promeniti program. Prva je faza oblikovanje testisa.

2.

Tu u igru ulazi   y hromozom. Oblikovanje testsa ključan je događaj. To nije dovoljno da se postane muškarac. Muškarac postajete kad testisi počnu proizvoditi hormone. Najvažniji je testosteron. Fetus ga proizvodi i to radikalno mijenja temeljni program. No, ljudi moraju znati da bi, zato što se događa promena, nešto moglo poći po zlu. Zato moramo dobro paziti na supstance tokom trudnoće, jer njihov uticaj na fetus može izazvati nepovratne posledice“.

U istoriji medicine postoji tragičan primer izlaganja fetusa spoljašnjim uticajima. Dyethylstilbestrol koji se od 50-80-ih godina naširoko propisivao, ženski je sintetski hormon, to jest hemijski estrogen. Prodavali su ga kao čudotvorni lek, za koga se smatralo da sprečava spontani pobačaj, te ga je primilo više od 6 miliona žena. Izložena novorođenčad, u odrasloj dobi razvila malformacije reproduktivnog sistema, nekada čak i rak. Tada se prvi put shvatili dugoročan uticaj jedne hemijske molekule. Žrtve Dyetilstilbestrola su majke koje su ih primile i njihova deca.

Sigurno je, da i druge molekule imaju sličan učinak. Uzrok je ili genetski ili dolazi iz okline. Nema druge mogućnosti. A tako velika promena u razvoju tih patologija u tako kratkom vremenu može proizići samo iz spoljašnjih promena, uključujući i način života.

Ako je okolina uzrok tom- gde se skriva ta tiha opasnost?

Proučavanje divljih životinja daju iste rezultate, koji su Danski naučnici otkrili kod ljudi.

Prof zoologije, dr Lou Guillette, sa univerziteta florida kaže: „Kad smo se krajem 80-ih godina počeli baviti ovim istraživanjima, jedno od najvećih iznenađena je bilo što su embrijoni u svim jajima koje smo priklupili, u naizgled čistim jezerima, uginuli. Iz 50% jaja, nikada se nisu izlegli živi mladunci. Ili su bili neplodni, ili je embrio uginuo u početnoj fazi razvoja. Nismo imali pojma, šta je uzrok tome. Otkrili smo i urođene nepravilnosti reproduktivnog sistema mladunaca. Brinuli smo se, jeli to problem samo novorođenih žiotinja ili traje ceo život“.

Kod novorođenčadi, kod kojih postoje nepravilnosti izmerena je koncentracija testosterona, koja je bila neverovatno niska. Može li se mužjak, sa tako niskom koncentracijom testosterona normalno razvijati. Prof. Guillett je  kod 50% aligatora jezera Apopke izmerio za 25% manji penis u odnosu na normalnu veličinu.  Niska koncentracija testosterona ne znači samo malen penis, nego i mnogo drugih stvari: verovatnu modifikaciju ponašanja i izlučivanja drugih endokrinih organa u telu. Veličine penisa je ozbiljan simptom koji znači da životinje čitav život imaju hormonalnu anomaliju.

Jeli to zbog promena u ishrani, promena u temperaturi, zbog zagađenosti okoline…

Jezero apopka, u kome je Gillett uočio najviše takvih životinja, nekoliko godina ranije bilo je zagađeno insekticidom. Ali, ako je verovati analizama, voda je opet čista.

Zašto su onda životinje u jezeru, mnogo godina posle, još patile od toga?

„Prof. Haward je govorio o devojčicama i miševima izloženima dietilstilbestrolu. Miševi i devojčice izloženi estrogenu imali su iste reproduktivne anomalije, kao moji aligatori. Ti aligatori nisu primili estrogene, ali su imali iste anomalije. Tada sam shvatio da smo neverovatno slični, ista patologija. Pitanje je bilo, kako su moji aligatori mogli biti izloženi esterogenu?“ kaže Prof. Guillette. On je pronašao ostatke pesticida u telima aligatora. Jesu li ti pesticidi delovali kao estrogen-ženski hormon?

„Znamo koje se hemijske materije nalaze u kontaminiranim jezerima. Uzeli samo zdrava jaja iz najzdravijih jezera i na njih naneli te hemikalije, pitajući se možemo li izazvati abnormalnosti koje smo pronašli u kontaminiranim jezerima. Nanošenjem tih hemikalija možemo dokazati, da možemo promeniti razvoj penisa i testisa. A davanjem malih doza estrogena ženkama, mijenjamo razvoj jajnika. Činjenica da embrio u razvoju može biti izložen malim količinama hemijskih molekula, veoma me zabrinula“.

3.

Ako određene hemikalije koje proizvodi čovek mogu djelovati poput hormona, posledice su velike.

Prof. dr Tyrone B.Hayes, biolog Kalifornijskog univerziteta u Berkely, svetski je stručnjak za vodozemce.On je u svom labaratoriju na univerzitetu u Kaliforniji, punoglavce žaba izložio veoma malim količinama atrazina, jednakih onima kojih ima u okolini.  Mužjaci izloženi atrazinu, postali su hermafroditi. Njihovi testisi sadržali su jajašca, to jest ženske polne ćelije.

„Atrazin nije jedini uzrok opadanja broja vodozemaca. Pesticidi igraju presudnu ulogu kad se radi o mnogim vodozemcima. Proučavanja pokazuju da izloženost pesticidima pospešuju razvoj anomalija polnih organa“.

Proučavajući divlje životinje (žabe, aligatori, kornjače, ribe, ptice…), naučnici svuda otkrivaju nedostatke na polnim organima, smanjenu plodnost, poremećaj u ponašanju. Kod takvih životinja koncentracija hormona nije normalna. Hemijske molekule iz prirodnog okruženja su zavarale endokrini sistem životinja.

„Kada razmišljamo o funkcionisanju hormonskog sistema, govorimo o bravi i ključu. Primaoc je brava, a hormon je ključ. Mislili smo da ključ mora biti jedinstven. Ali sa hemijskim materijama (endokrinim disruptorima) počinjemo shvatati, da može postojati na stotine ključeva koji odgovaraju bravi. To pomalo zastrašuje, jer oni mogu kao pravi ključ, simulirati neku funkciju organizma, što smo smatrali nemogućim“.

U celom svetu, muškarci i žene su izloženi istim proizvodima.

Iako to možda mislimo, ljudi nisu toliko različiti od životinja oko njih. Mnogi geni, koji regulišu naš razoj, bio to rast ruke, noge ili uva… jednaki su genima koji to regulišu isto kod ptica ili kornjača. Jednako je s hormonima koje mi proizvodimo. Testosteron, estrogen, hormoni štitnjače, kortikosteroidi… Iste hormone proizvode i ribe i žabe.

    Dakle, ako ustanovimo posledice po životinju, zašto se one ne bi pojavile i kod nas. Naravno, nismo izloženi na isti način. Mi ne plivamo u vodi kao ribe, ali možda pijemo tu vodu.

Hemijske materije iz našeg okruženja, koje imititraju naše hormone, to jest endokrini disruptori, već su zahvalili našu svakodnevnicu, a postoje tamo, gde niko nije ni pomišljao da mogu biti.

Prof. dr sci. med. Ana Soto, sa odeljenje za ćelijsku biologiju univerziteta Tufts, Boston, i Karlos Sonenšajt, su biolozi koji proučavaju kancerogene ćelije. Kako bi ih umnožili, izlažu ih ženskim hormonima, estrogenima. Ali jednoga dana, i kontrolne ćelije koje nisu bile izložene hormonima, počele su se umnožavati.

Izgledalo je kao da su sve ćelije izložene uticaju hormona, čak i one, koje namerno nisu bile, To je bilo neshvatljivo.  Kontaminacija je dolazila iz plastične epruvete.

„Plastika, taj materijal, koji se smatra inertnim, sadržavao je sastojak koji je delovao kao žesnki hormoni, te je izazvao umnožavanje kanceroznih ćelija… Ako estrogen postoji u plastičnoj epruveti, mogao bi biti i u dečijoj bočici. A to znači, da su deca izložena hormonima“.

   Naučnici su testirali sastojke iz 50-ak proizvoda koji se redovno upotrebljavaju. U tim su proizvodima (detredženti, limenke, plastika, ambalaže…) pronašli su hemijske molekule hormonskog dejstva poput bisphenola A (BPA) ili nonil fenola.

U toksikologiji postoji zlatno pravilo „Količina čini otrov“, tj proizvod postaje toksičan samo u određenim količinama. To znači, proizvod se smatra bezazlenim i bezbednim ukoliko nema tu koncentraciju. Naučnici smatraju da to pravilo ne vredi za endokrine disruptore. U njihovom se slučaju ne radi o količini, već o trenutku izloženosti i njenom trajanju.

Eksperiment s bisphenolom A: Pacovi su tokom trudnoće izloženi BPA, tom inertnom sastojku nađenom u plastici.

4.

Tokom 15 dana cevčica postavljena u leđa životinje ispuštala je hemijsku molekulu. Naučnici su hteli doznati, hoće li mladunci na taj način izloženi estrogenskoj molekuli imati kakve posledice na rođenju, a onda i u odrasloj dobi. Rezultati premašuju njihova najcrnja očekivanja. Kada su ti pacovi odrasli, razvile su se preneoplastične, to jest kancerozne lezije u 100% pacova. Promene su se razvile, bez obzira na dozu koju su primili. Čak i kada se radilo o malenim dozama. Zato se postavlja pitanje-počinje li rak dojke u majčinoj utrobi?

Jesu li ti ksenoestrogeni, hemijske materije koji se nalaze u ljudskoj okolini, u poslednjih 50 godina uzrok iznenadnog povećanja broja oboljenja od raka dojke. 1960 od raka dojke je bolovala jedna žena od dvadeset, a danas jedna žena od osam.  Za tu vrstu raka koja je posebno osjetljiva na hormonalne promene, teza o endoktrinim disruptorima nudi mogući trag. Naime mnoge hemikalije hormonskog delovanja postoje u ljudskoj krvi, te napredak njihovog otkrivanja danas omogućuje merenje koncentracije tih molekula. Među najsumnjivijim su phtalates. Oni služe kao omekšivači plastike i fiksatorima u parfemima, a ima ih u kozmetici, domaćinstvu, omotima prehrambenih proizvoda, PVC-u, igračkama, majicama… U današnjem modernome svetu, nemoguće je ne biti izložen phtalatima. Neki od njih imaju toksičan učinak, kada se radi o reprodukciji.

Prof. dr  Richard Sharp je ispitivao uticaj phtalata pri donošenju mužjaka na svijet. Trudne  ženke pacova izlaže phtalatima i posmatra razvoj mladih mužjaka. Ono što je ustanovio podseća ga na abnormalnosti mladih danaca koje je opisao prof. Skokkenbak. Pacovi izloženi ftalatima u majčinoj utrobi dolaze na svet sa genitalnim malformacijama, a broj njihovih spermatozoida u odrasloj dobi je smanjen. Prof. Scharp je uspeo kod živih životinja izazvati sindrom, koji je kod ljudi proučavala Skakebakova ekipa, poznati TDS.

Rezultati su dokaz hipoteze o TDS-u. Pokazuju da se taj sindrom može stvoriti kod normalne životinje, ako je izložimo nekoj hemikaliji koja se nalazi u okolini. Tako izazivamo i nastaju poremećaji slični onima koje viđamo kod ljudi.

Prof. dr  Hana Švon, izmerila je izloženost  trudnica ftalatima, a zatim je pregledala i decu. Došla je na originalnu ideju da na deci primeni način mjerenja uobičajen za glodavce, iako to još nije izvedeno na ljudima- anogenitalna udaljenost. Kod ljudi, kao kod pacova, ta udaljenost je u proseku dva puta veća kod dečaka, nego kod devojčica. Smanjenje razdaljine upućuje na feminizaciju.

U glodavca anogenitalna udaljenost nam pokazuje da je nešto uticalo na testosteron u majčinoj utrobi. Budući da smo ustanovnili da ftalati utiču na fetalni testosteron, pretpostavili smo da bi to mogao biti i slučaj kod ljudi, da bi dečaci mogli imati manju anogenitalnu udaljenost, a to smo i videli. Otkrili smo manju anogenitalnu udaljenost i  manji penis, kod dece sa većom količinom ftalata.

Još jedno pitanje danas glasi- odakle ftalati u ljudskome telu?

Nikada nismo analizirali majčino mleko, urin, krv, kaže rukovodioc istraživanja u molekularnoj biologiji univerzitetske bolnice u Kopenhagenu, dr Henrik Leffers, a da nismo našli ftalate. Nismo pronašli osobu koja im nije bila izložena. Svi su izloženi ftalatima. Jedan od glavnih izvora je kozmetika. Kreme koje sve žene, koje poznajem, nanose  svako jutro na kožu.

Skakebakova ekipa je provela istraživanja jedinstvena u svetu. 26 mladića mazali su kremom od glave do pete, svaki dan tokom dve nedelje. Prve sedmice upotrebljavali su običnu krijemu. Drugu sedmicu, istu tu kremu sa dva ftalata i parabenom, koji se često upotrebljavaju. Nakon nanošenja naučnici su im izmerili krv, kako bi izmjerili nivo hormona te ostatke ftalata i parabena.

Morate znati: „Ako ih ne želite jesti, ne bi ih trebali stavljati na kožu, jer završit će u vašem organizmu. Možete staviti malo kreme na sto. Ona će na stolu i ostati. Neće nestati.

5.

Biće na stolu i nakon 10 min, a na koži je krema nestala- gde? U vaše telo naravno. Nije mogla nigde drugde otići. Dakle kad nanosite kremu koja sadrži ftalate, onu ulaze u telo, i pronalazimo ih u velikim količinama u vašoj krvi. Samo jedan sat nakon nanošenja u krvi nalazimo tragove ftalata. Istina je da ti metaboliti nestaju nakon 24 sata, ali ako se krema upotrebljava svaki dan, izloženost je stalna.

  1. godine ministarstvo za okolinu u Danskoj, savetovalo je svim budućim majkama, da izbegavaju određene proizvode kao što su kozmetička sredstva, boje za kosu…. Ukupno 9 saveta podeljeno je svim rodilištima u zemlji.

Prof. dr Niels Skakkebaek ima sve više dokaza, da bolesti odraslih potiču iz fetalnog razdoblja. Ne samo rak testisa, nego i druge poput metaboličkog sindroma. Moramo naučiti da je veoma važno dobro zaštititi trudnice.

Naučnici su se složili. Od prvih trenutaka života, okolina ulazi u igru. Poigrava se osetljivošću hormonske ravnoteže. Upravo tokom trudnoće mogla bi se pojaviti mnoga patološka stanja poput raka, bolesti imunološkog sustava, problemi sa štitnjačom, dijabetesa. Popis mogućih bolesti u međunarodnim publikacijama sve je duži.

David Cadogan-a, direktor ECPI-a i njegovi saradnici (Evropsko veće za plastifikatore i veziva) u Bruxelles-u, nisu zbog toga uznemireni, jer su to poremećaji kod životinja.

Možete biti prilično sigurni, da su proizvodi na tržištu ispitani što se tiče endokrinih disruptora, kaže Gernot Klotz, izvršni direktor odeljenja za istraživanje inovacija Cefica (Evropsko veće hemijske industrije), i da ih možete bez opasnosti upotrebljavati za sebe i svoju decu. Ipak 2005 godine, Evropska unija je ipak zabranila 6 vrsta ftalata u proizvodima i igračkama za dijecu, koje naučnici smatraju otrovnima za reprodukciju. Tu odluku, industrija je ocenila nepotrebnom…

Naučnike endokrini disruptori veoma zabrinjavaju. Cena nereagovanja što se tiče zdravlja ljudi i okoline, mogla bi biti veoma visoka.

Intenzivnim lobiranjem, hemijska industrija odnijela je nekoliko pobijeda. Tako će moći dobiti dozvolu za korišćenje opasnih hemijskih proizvoda, ako dokaže da je savladala opasnosti. Savlađivanje opasnosti, to je neuništivo načelo industrijalaca. Svim istraživanjima koji pokazuju hormonsko dejstvo hemijskih molekula, oni suprostavljaju druga istraživanja i pokazuju vernoću ocu sopstvene porodice.

Industrijalci se malo po malo bore, braneći svaku molekulu jednu za drugom. Ali, da li je danas zaista o tome reč, jer sva su živa bića izložena ne samo jednoj molekuli, nego celom koktelu molekula. Koji je učinak toga koktela.

   U jednoj od najvećih Evropskih jedinica za laboratorjske životinje, danska ekipa se bacila na golem posao. Izlaganju 1200 štakora, trima molekulima –  jedan ftalat i dva pesticida. Davali su ih pacovima tokom trudnoće. Nakon toga pregledavali su mladunce, sve do odrasle dobi. Rezultati su sasvim u suprotnosti sa matematičkim načelima.

Dr Ulla Hass, toksikolog nacionalnog instituta za ishranu u Kopenhagenu, kaže da ako uzmemo tri supstance, supstanca br 1 u toj količini nema nikakav učinak, i nema problema. Jednako je s supstancama 2 i 3. No naše istraživanje pokazuje, ako se te tri supstance pomiješaju, dobit ćemo vrlo jasne posledice.

„Veoma nas je iznenadilo što pri tim mešavinama, mužjaci više nisu ličili na mužjake. Imali su mnogobrojne malformacije. A prema nekim simptomima, više su ličili na ženke. Ako pri proceni opasnosti ne uzmemo u obzir rezultate mešavina, podcenjujemo opasnost za ljude“.

„Nigde u svetu nema ni jedan zakon, koji uzima u obzir interakciju različitih supstanci. Uvek se analizira po samo jedna molekula. To je dobro funkcionisalo, ali to više nije slučaj. Sada postoji toliko mnogo jedinjenja, da više nije moguće proučavati jednu po jednu supstancu. Tako više ne ide. Dogodit će se skandal.

6.

Ne znam kada. Možda sutra ili za 5 godina, ali naići ćemo na primere, kada će kombinacije molekula u  vrlo malim količinama, izazvati nepopravljivu štetu u našem organizmu“, kađe dr Henrik Leffers.

Rezultati istraživanja već odavno alarmiraju na uzbunu. Početkom devedesetih godina, naučnici univerzitetske bolnice u Kopenhagenu dokazali su pad broja spermatozoida kod muškaraca za 50%, u poslednjih 50 godina, u Parizu za 40% u poslednjih 20 godina , u Rusiji za 50 % za poslednjih 10 godina…

Naučnici pretpostavljaju da će 2025 godine, skoro svi muškarci biti neplodni…

Danas su sve češće urođene genitalne malformacije kod deečaka, kao što su nespušteni testisi, hipospadia…  Prof. Skakkebak potvrđuje, da je sve to povezano. On je u kanceroznim tumorima (jajnika) odraslih osoba, pronašao ćelije sličle ćelijama fetusa – „KAO DA JE NEŠTO ZAUSTAVILO NJIHOV RAZVOJ U MAJČINOJ UTROBI“. To znači da postojati povezanost događaja iz fetalne dobi, sa onima nakon rođenja i u odrasloj dobi.

Činjenica je da embrio u razvoju, može biti izložen malim količinama hemijskih molekula. Dokazano je da određene hemikalije iz zagađene prirodne okline mogu djelovati poput hormona, a posledice su velike i nepredvidive.

Naučnici su ustanovili zakržljale polne organe, smanjenu plodnost, poremećaj u ponašanju svuda u prirodi – žabe, aligatori, kornjače, ribe, ptice… čovek. Ustanovljene koncentracije hormona nisu normalne. Hemijske molekule iz okoline su zavarale endokrini sistem. Ksenobiotske materije, tj endokrini disruptori, ponašaju se kao pravi ključ, ulazeći u ćeliju i simuliraju neku funkciju organizma, što smo smatrali nemogućim.

Zaključiti možemo, da danas u „modernom“ svetu, na tržištu postoji preko 85 000 hemijskih materija. O većini tih materija ne znamo ništa, ni koliko su kancerogene, ni koliko su opasne po reproducktivni potencijal, imunogeni sistem, metabolizam… Mnogi naučnici, različitih disciplina, upozoravaju o opasnosti po reprodukciju, od strane hemijskih materija, koje su se kod nas pojavile nakon 1945 godine. Hemijske molekule mogu zavarati hormonski sistem živih bića. Problem reproduktivnog sistema i neplodnosti danas su potencijalno veći od problema globalnog zagrevanja. Nauka potvrđuje, da se upravo tokom trudnoće mogu pojaviti mnoga patološka stanja poput raka testisa, jajnika, dojke… bolesti imunološkog sistema, problemi sa štitnjačom, dijabetesom, metaboličkim sindromom… Od prvih trenutaka života, okolina ulazi u igru. Popis mogućih bolesti u međunarodnim publikacijama sve je duži. Zato „Briga o zdravlju, vodi se od pre začeća do ZAUVEK“.

 

Literatura:

  1. Valerije Vrček,(2010),Druga strana potrošačkog raja:između bolesti i zdravlja,Školska knjiga Zagreb,Zagreb
  2. http://www.youtube.com/watch?v=gofekW_nFq4 (muškarci u opasnosti)
  3. http://www.nutricionizam.com/index.php?option=com_content&view=article&id=678:mukarci-nestaju-video&catid=75:zdravlje&Itemid=56 (muškarci nestaju)
  4. Agency for toxic substances and disease registry www.atsdr.cdc.gov/tfacts35.html
    National Research Council. Hormonaly active agents in the environment. National Academic Press; Washington, DC, 1999.
  5. American Academy of Pediatrics. Pediatric environmental health. American Academy of Pediatrics, 2003. US Environmental Protection agency www.epa.gov/pesticides EPA Endocrine Disruptor Screening Program www.epa.gov/scipoly/oscpendo
  6. http://www.blic.rs/Vesti/Dodatak/97461/-Strucnjaci-za-genetiku–kazu-da-muskarci-lagano-nestaju
Print Friendly
No comments yet.

Leave a Reply