Login

vikibeba-vegemama

Moj prirodni porođaj – Viktorijina priča

Pozdrav! Ja sam Viktorija Janoši 22 godišnjakinja iz Novog Sada, gde sam I rođena kao treće dete mojih roditelja. Po završetku srednje umetničke škole u Novom Sadu sam se preselila kod svog sadašnjeg partnera I počeli smo živeti zajedno, živimo u prelepoj Kamenici, blizu šume u prelepoj prirodi. U planu nisam imala fakultet, a ni decu. Tako da je to čekalo, u međuvremenu sam se ja zaposlila (radim online) počela se informisati o ishrani, I o prirodnim načinima življenja, tu sam saznala za biljnu ishranu koja me oduševila I postala sam vegan ..

Dizala sam svest o raznoraznim stvarima, I naravno kad smo kod prirodnog živnjenja, jednog dana sam čula I za porođaj kod kuće (to je bilo 2-3 godine pre moje trudnoće). I za tih par godina sam ja gledala filmove o prirodnom porođaju, gledala svedočenja majki koje su se tako porodile (I kod nas I u inostranstvu) gledala dokumentarce o biznisu porođaja, koji objašnjava istoriju bolničkog porađanja I kakav biznis, novac I moć stoji iza svega toga. (npr. film na youtube-u Biznis porađanja – Opasnosti porođaja u bolnici)
Od prvog susreta sa prirodnim ili kućnim porođajem sam znala da je to moj put, to mi je jedino imalo smisla. I tako sam se nastavila informisati o tome, I znala da se želim poroditi kući, kad dođe do toga. I moj muž se slagao sa tom odlukom, zajedno smo se informisali, I dizali svest o kućnom porođaju, tema nas je oboje fascinirala…
Sa svojih 20 godina ostala sam u drugom stanju. Nismo to imali u planu ali smo se usaglasili stim, I prihvatili da je beba na putu. Znali smo da ću se poroditi kod kuće, I želeli smo da se dogovorimo sa babicom. Kontaktirali smo 2-3 babice, za koje smo čuli da obavljaju kućne porođaje kod nas. Prolazili su meseci, na kraju smo se videli I ugovorili sa jednom babicom za porođaj…

Prvi put kad sam čula za kućni porođaj bez asistencije (unassisted childbirth) bilo je to kada sam bila u 8 mesecu trudnoće, po planu je bila babica, ali me je porođaj sama u svom miru, u svom nekom prostoru, slušajući samu sebe I svoje srce bez prevelikog uticaja okoline privlačio mnogo više… Kod ginekologa sam bila 2 puta, jednom na početku trudnoće kad smo saznali da sam trudna, I jednom u 8 mesecu. Beba je bila u normalnom položaju. Trudnoća mi je bila lagana, i bez mučnina I povraćanja… Za vreme trudnoće sam dobila 15ak kg viška, nisam bila baš preterano aktivna što se tiče joge, nisam išla na časove, već sam sama kući ponekad vežbala, najviše sam se šetala po našem kraju, u prelepoj Kamenici. I radila aktivnosti normalno kao I pre, zamor I poteškoće sam tek pred kraj trudnoće osetila malo više ..
Šestog  marta sam se probudila, I osetila sam neki čudan miris svog tela koji mi je bio skroz nepoznat.. Prolazio je dan, došla mi je porodica u goste (mama, brat I sestra) I razgovarali, naravno pričalo se I o porođaju. Svi su znali da se želim poroditi kući, nemogu reći da su bili 100% protiv te odluke, ali se njihova doza straha do samog kraja osetila u priči, pogotovo moje majke, koja je radila kao viša sestra I kao profesorica u srednjoj medicinskoj školi, tako da su tu bile velike razlike u tačkama gledišta, ali ja sam ih sve posmatrala očima ljubavi I znala da je svaku u pravu za sebe, I da oni ne znaju ono što ja znam, I da je to sve.

Kad su otišli gosti, dan je tekao dalje uobičajeno, da bih oko 9-10 sati uveče sam osetila neki čudan osećaj u delu karlice, slično kao menstrualni bol ali sa onako nekim pritiskom koji se osetio da ide prema dole. Odmah sam shvatila da je to prva kontrakcija. Obavestila sam muža, I rekla da je izgleda krenuo porođaj. Rekla sam mu da se želim sama poroditi, da ne zove još babicu, jer nema potrebe. On me je saslušao, I sve vreme je bio pored mene, ako mi je nešto zatrebalo. Uglavnom bolovi su do skoro kraja porođaja bili na svakih 15minuta I trajali su oko 3-5 min. Tako je prošla noć, ležala sam u krevetu, legli smo da spavamo, malo sam zaspala između bolova, I budila bih se kad bi bolovi došli grčila se I disala duboko (znala sam par disajnih tehnika ,  koje su bile za različite stadijume porođaja) , bila je noć a bolovi su me zaista umarali. U međuvremenu sam išla dosta često na toalet, imala sam pražnjenje creva.

Imala sam jednu viziju sebe kako se porađam u snu, da se budim da se beba porodila, bilo bi to zaista lepo, ali nisam bila te sreće, ali iskreno mislim da je ženi prirodno da se lagano porađa, bez prevelikog mučenja I predugo..   Napolju je svanulo… tada više nisam spavala već sam ostala budna bilo je oko 7h, I dalje su bolovi trajali. Uglavnom su bili istog intenziteta.. U 9h sam shvatila da mi je pukao vodenjak, malo plodove vode je iscurelo…. Osetila sam želju da odem na sprat u kupatilo I da napunimo kadu. Napunili smo je prijatnom vrelom vodom I ja sam ušla… Bolovi su bili sve jači I jači, I češći. Disanje za vreme bolova je bilo brzo I teško.. Bolovi su postali sve učestaliji skoro na svakih 5 minuta, I trajali 3-4 minuta… Bilo je zaista teško I bolno ali sam dala sve od sebe da ostanem mirna I da ostanem prizemljena I da pratim svoje impulse… Muž je bio sve vreme tu, podržavao me, I polivao vodom, znam da mi je to jako prijalo, I u pozadini smo pustili umirijuću muziku, meditacije za porođaj, hypnobirthing materijale itd… Bila sam u ležećem položaju, ispružila sam ruku i ispipala sam mali deo bebine glave, odlučila sam pritiskati… Bebina glava je izlazila, I bilo je bolno, par jačih pritiska I bebi je izašla glavica, brzo smo pogledali I videli da mu je jednom bila obmotana pupčana vrpca oko vrata, lagano je muž odmotao, I posle donji deo tela je izašao skoro pa bez pritiska, samo je iskliznuo.. Stavila sam bebu na svoj stomak, odmah je zaplakao, pogledali smo se u oči, suze su mi krenule od emocija, sreće I euforije. Predivno iskustvo.

Bebica se rodila u 10:20 7og Marta 2015
Kontaktirali smo jednu pedijatricu koja podržava kućne porođaje, pozvali smo je da dođe, I stigla je oko 3-4h poslepodne.
U međuvremenu sat vremena posle porođaja sam osetila još jednu kontrakciju I sela sam iznad jedne činije I placenta se “porodila” sama, samo je ispala. Nismo pupčanu vrpcu presecali tek do dolaska pedijatarke. Kad je ona stigla pupčana vrpca je bila već suva, uveliko prestala da pulsira I kad je muž presekao nije ništa curelo iz nje. Pregledala je bebu, dobio je ocenu 10, beba je imala zdravu težinu I  veličinu, rodio se na dan kada je bio termin, I sve ostalo u redu. Pedijatrica je bila oduševljena našom odlukom I hrabrošću… Bila je zatečena kako sam se ja lagano kretala posle porođaja, sedela u turskom sedu, I hodala bez nekih velikih poteškoća….

Beba nije ni jednom vakcinisana, prava vakcina za bebu je dojenje… To je najbitnije za bebu (pored ljubavi I pažnje majke) da stvori jak I snažan imunitet… Što se tiče rane posle rađanja, imala sam je, veličinu tačno neznam jer nisam išla na zašivanje, prirodno je zarasla…. Beba je sisala jaaaaako puno do 6nedelje…. I  danju i noću satima bi sedela ili bih ga ljuljala I dojila ga…. znala sam da je to najbitniji period da se uspostavi mlečni protok za dalje I da se dojke I beba upoznaju I harmonišu… Naravno svi okolo su govorili da se beba doji na svaka 3-4 sata… Govorili su mi da to što ja želim je jako teško I neizvodljivo. Znala sam još pre porođaja da ću bebu dojiti ekskluzivno, što znači da će dobiti dojku kad god je zatraži, to mi je najprirodnije I najnormalnije, pustila sam ljude oko mene i radila po svome…

I dan danas mislim da je bila dobra odluka… Većina ljudi koji su sumnjali u mene I moje odluke, danas su srećni zbog toga kako sam postupala, I otvaraju se za nove mogućnosti. It always seems impossible until it’s done.
Dete je živahno ali vrlo prizemljeno (mala deca preuzimaju energiju svoje majke)…. Često sam čula “biće previše vezan za tebe” ….

Nosila sam bebu u kenguru I sling marami do nekih 6meseci, a I kasnije. Ali to ne znači da dete nikada neće želeti da istražuje svet bez mame, da se igra i zanima nekim drugim stvarima, I drugim ljudima, ali mislim da je prirodno da majka I beba budu bliski (pogotovo na početku) I usko povezani, ne samo fizički, već I duhovno. Ali vremenom se polako stvara prostor izmedju majke I deteta, što je isto prirodno… čak postoji nešto što se zove 4. Trimester to su prvih 3 meseca posle porođaja, dok je jako bitno I esencijalno da beba bude u bliskom fizičkom kontaktu sa svojom majkom… Kontakt kože I kože je vrlo bitan….
Moj najbolji savet svima, mamama, tatama, babama, dedama, ljudima generalno, slušajte svoje srce, I ne slušajte previše “pametnije” od vas.
Jednom su me prijatelji pitali, dok smo razgovarali o mom porođaju, da li mislim da bi se I druge žene mogle porađati kod kuće?  Ja sam im rekla “Mislim da je najvažnije ono što nam je u glavi. Najiskrenije mislim da je na to sposobna svaka žena, ali bitno je šta oni misle o tome, ako misle da nisu sposobne, velika je verovatnoća da će ispasti da su u pravu..” Jako je bitno da verujete u sebe I da otklonite sve sumnje sa vašeg puta.
Slušajte sebe I svoje srce, radite stvari prirodno. Jer zakoni prirode se nemogu prekršiti samo dokazati.
Hvala Jasmini što je pokrenula portal vegemama.org I što mi je dala šansu  da podelim moje iskustvo kućnog porođaja.

Želim još sa vama da podelim jednu studiju o tome kako ekskluzivno dojenje utiče na razvoj bebinog mozga
http://www.patheos.com/blogs/faithonthecouch/2016/03/mri-shows-breastfed-babies-brains-develop-betterfaster-than-formula-or-mixed-fed-infants/

Print Friendly

, , , , , , , , , ,

No comments yet.

Leave a Reply