Login

Utisak o Gradskoj bolnici u Beogradu (Zvezdara)

Utisak o Gradskoj bolnici u Beogradu (Zvezdara)

Ako nisi sigurna gde želiš da se porodiš, a odlučila si se da to bude u porodilištu, ili ti treba podstrek da to ipak učiniš u prirodnijem ambijentu, za tebe pišem ovaj članak na osnovu svog porođajnog iskustva upravo u ovoj bolnici avgusta 2015. godine.
Ja sam se za ovu bolnicu odlučila jer mi se nije dopalo koje su mi bile druge opcije. U Višegradskoj nestaje mnogo beba, tako da nisam htela da to bude i moja. U Narodnom frontu je tolika gužva da nisam htela da neko ne može da mi se posveti i bude tu uz mene, “Dragiša Mišović” je toliko mali da nemaju često mesta ni za trudnice koje su vodile trudnoću kod njih, a Zemunsku bolnicu nisam ni videla kao opciju jer sam videla na šta je lličila dok je moj otac bio smešten tamo pre nekoliko godina. Odlučila sam se za najmanje zlo. Evo šta sam sve zapazila…

Građevina:
Zgrada je predratna i zub vremena čini svoje i sem PVC prozora na po nekoj etaži nisam sigurna koliko se ulagalo u njenu obnovu pogotovo što je jasno kao dan da “para nema” kad se obrati pažnja na zidove sa kojih spada kreč i koji su ispucali. Na nekim mestima ima i prokišnjavanja.

Higijena:
U holu u prizemlju gde se obavljaju pregledi poput CTG-a nije ništa neuredno, nije nečisto, normalno je. Na odeljenju za porođaje je sve beskprekorno čisto. Baš medicinski čisto, kao što bi se i očekivalo od jedne bolnice. Na odeljenju za majke je sasvim drugačija slika. Pod je lepljiv kuda god krenuli, fioke od noćnih stočića nisu brisane ko zna koliko dugo, sami noćni stočići nisu pomerani još duže od toga, samo se otalja brisanje poda i to je sve koliko se vodi briga o higijeni soba majki. Kupatilo i toalet prepoznaje se po miomirisu koji te ne mami već udaljava od potrebe da obaviš bilo koju prirodnu potrebu. Letnja situacija je takva da se previše osećaju krvavi ulošći koji se jedino tu i bacaju. Gvozdene pregrade za tuširanje umesto da se cakle kao što bi svaki metal kada je čist, zadržale su na sebi ne samo tragove kamenca, to može i da prođe, već tragove krvi, sapuna i ko zna čega  još. Ne preporučujem nikakvo izuvanje ili odlaganje peškira, sapuna ili bilo čega bilo gde, iako peškir ima gde da se okači. U toaletu su tri (koliko se sećam) pregrade i svaka je užasavajuća… Kao kada odeš u toalet u nekom selu gde često staju autobusi, mada sam i putujući videla čistija mesta. Ne rade sve slavine, a u poslednja pregrada je i puš-zona, gde se inače jedino otvara prozor. Toalet za zaposlene je poprilično prijatniji.  U trpezariji je red. U toku 5 dana koje sam provela tamo, sve je uvek bilo na mestu, uredno. Posetiocima nije dozvoljen ulazak u sobe majki, već je sastajanje ili u holu odeljenja ili u trpezariji. Niko ne nosi zaštitu za obuću.
Što se veša tiče (benkica, tetra i švedskih pelena, posteljine, ćebića, spavaćica) znam da se jednom nedeljno šalju u neku privatnu firmu koja ih pere. Od čega god da se veš isprlja, sigurno će čekati nedelju dana da bude opran. Važi pravilo da spavaćice nemaju, mada imaju ili neke od pre 30 godina ili neke od sintetičkih materijala. Posteljina je isključivo za bebe, za majke nema nikakve presvlake, a jastuci kao da su stari koliko i sama zgrada.

Zaposleni:
Higijeničarke nemaju svest o čistoći. Nikako mi “ne ulazi u glavu” kako mogu da nose rukvice da zaštite svoje ruke od dodirivanja krpe kojom ribaju pod, a potom istim tim rukavicama da dodiruju kvake od soba u kojima su majke sa bebama, a potom iste te kvake da dodiruju sestre, babice, doktori i majke? Samo jedna jedina sestra me je oduševila što po ulasku u sobu obavezno ili opere ruke (jer u svakoj sobi ima lavabo) ili dezinfikuje ruke dezinfekcionim sredstvom (koje postoji u svakoj sobi) pre nego što bi uzela bilo šta iz sobe u svoje ruke. Nisam neka čistunica, ali u bolnicama se najlakše svi zaraze bilo čime, kao što sam i ja streptokokama usled nečistog alata koji je koristila babica tokom jedne od jutarnjih vizita.
Doktori su različiti. Ako ti zapadne onaj koji je iole čovek, sreća te prati. Ja sam na porođaju imala jednu sasvim pristojnu doktorku, mada o doktorima mislim svašta. Na odeljenju za majke je uglavnom jedan potpuno nezainteresovan doktor u zrelim godinama koji te neće pogledati u oči. Samo dole da vidi šta treba da vidi. Njemu su svi pokoreni kao da je Bog i batina. I sestre i babice i volonterke.
Sestre su zadužene da ti objasne sve o dojenju. Nijedna to neće učiniti smoinicijativno, neke će ti čak reći da nemaju vremena,  ali ako insistiraš da ti objasne sve što te zanima, a tvoje je pravo da imaš uspešan početak dojenja i tvoje je pravo da se boriš za sebe i svoje dete, neće se protiviti. Ima jedna sestra “nad sestrama” koja nosi plavu haljinu, sve ostale nose svetlozelenu uniformu. Te sestre se kloni. Toliko je nadobudna da te njeno mišljenje ne treba zanimati. Meni je rekla da su mi grudi očajne, da se pita kako uopšte mogu da dojim dete “time” a dojke su mi bile pune mleka od prvog dana. Nijednoj majci u sobi ništa nije htela da objasni, iako smo sve tri bile prepune pitanja, smo se potrudila da nam ulije strah i otišla. Jedna gojazna sestra je duša od čoveka. Malo je u zanosu da sve stigne i nosi po tri bebe (ali vrlo znalački), sve smo “srce” i tako se prema svima i ophodi. Nju možeš da pitaš sve.
Babice su zadužene samo za vaginu, ništa drugo ih ne zanima jer im je tako podeljen posao. Ujutru će ti doneti toplomer koji nije ispravan da izmeriš temperaturu, procedure radi. Neka će te pogledati i pitati nešto od srca, dok druga neće. Ništa to ne shvataj lično jer su ljudi oguglali na svoj posao.

Majke:
Sve majke tamo doživljavaju isto. One majke koje su tamo duže vreme (makar to bio i jedan dan) mogu da te upute u čitav sistem što situacije u porodilištu, što da te ohrabre i smire kada su u pitanju tvoji hormoni, da te upute u dojenje, krvarenje i bilo šta drugo što te zanima. I to se najviše dešava tokom obroka, kada su gotovo sve majke u trpezariji. Čitava iskrena razmena!

Bebe:
Najpozitivnija stvar kod porodilišta jeste što je toliko beba na jednom mestu. Toliko divnih stvorenja na jednom mestu nikada nisam videla! Kuda god da pogledaš, srce ti se ispuni srećom. Ničeg lepšeg na svetu nema od majke sa svojim detetom. Živele majke i živela naša deca!

Print Friendly
No comments yet.

Leave a Reply